Na pod­ruč­ju naj­ju­žni­je op­šti­ne po­sled­njih ne­ko­li­ko ne­de­lja in­ten­zi­vi­ra­na je ne­plan­ska grad­nja. Gra­di se na di­vlje u vi­še na­se­lja, po­seb­no pri­grad­skim, pa prak­tič­no pre­ko no­ći ni­ču spra­to­vi na ra­ni­je iz­gra­đe­nim objek­ti­ma a ne­ri­jet­ko se gra­di i od te­me­lja. Ta­kvih pri­mje­ra naj­vi­še je u na­se­lju Štoj gdje in­ve­sti­to­ri ne pre­za­ju da gra­de čak ni na op­štin­skom ze­mlji­štu. Iz­ne­nad­ni po­nov­ni pro­cvat ne­plan­ske grad­nje do­vo­di se u ve­zu sa pred­sto­je­ćim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma zbog ko­jih se po­je­di­ci­ma gle­da kroz pr­ste. Ti­pič­ni pri­mje­ri bez­ob­zir­ne uzur­pa­ci­je dr­žav­ne imo­vi­ne i di­vlje grad­nje u Ul­ci­nju su na­se­lja Pi­nješ, Štoj, Li­man i Bi­je­la Go­ra. Ta­mo je na di­vlje , su­prot­no svim ur­ba­ni­stič­kim nor­ma­ma, bez odo­bre­nja i za krat­ko vri­je­me iz­gra­đe­no na sto­ti­ne ve­li­kih vi­ken­di­ca i ku­ća za od­mor, pa čak i ho­te­la što je ite­ka­ko na­ru­ši­lo ur­ba­ni­stič­kli sklad. Pri­mje­ra ra­di, Štoj se iz vi­ken­da­škog na­se­lja pre­tvo­rio u ma­li grad. To­li­ko se br­zo gra­di da u na­se­lju od ne­ko­li­ko hi­lja­da ku­ća ne­ma ka­na­li­za­ci­je, vo­do­vo­da dok je i elek­trič­na ener­gi­ja ve­li­ki pro­blem. Ve­ći­na obje­ka­ta ne­ma do­zvo­lu ali nad­le­žne slu­žbe in­ter­ve­ni­sa­le su tek u ne­ko­li­ko slu­ča­je­va.
U lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi ka­žu da su upo­zna­ti sa tim pro­ble­mom i tvr­de da su pred­u­ze­te sve za­kon­ske mje­re. Pred­sjed­nik op­šti­ne Na­zif Cun­gu tvr­di da je lokalna upra­va pre­ko ko­mu­nal­ne po­li­ci­je evi­den­ti­ra­la sve di­vlje gra­di­te­lje te da ih je pri­ja­vi­la nad­le­žnim dr­žav­nim or­ga­ni­ma.
– Sva­ki obje­kat ko­ji se gra­di u Ul­ci­nju a ko­ji ne­ma do­zvo­lu i va­že­ću do­ku­me­na­ta­ci­ju re­gi­stro­van je od stra­ne ko­mu­nal­ne po­li­ci­je, a pri­ja­va je pro­sli­je­đe­na nad­le­žnim or­ga­ni­ma, od­no­sno inspek­ci­ja­ma. Ni­smo do­bi­li po­vrat­nu in­for­ma­ci­ju šta je pred­u­ze­to ta­ko da u tom smi­slu još ne mo­gu da­ti ko­men­tar. U sva­kom slu­ča­ju mi smo re­a­go­va­li, ali smo ne­moć­ni da ne­što vi­še ura­di­mo jer za to ne­ma­mo nad­le­žnost. Ono što mo­že­mo i ho­će­mo je da po­kre­ne­mo ini­ci­ja­ti­vu da nam se vra­ti nad­le­žnost - ka­zao je Cun­gu.
On je na­ja­vio da će se usko­ro na osno­vu no­vog za­ko­na ko­ji pred­vi­đa le­ga­li­za­ci­ju obje­ka­ta ko­ji su gra­đa­ni ne­plan­ski, pri­stu­pi­ti nji­ho­voj no­voj re­gi­stra­ci­ji.
- To je neo­p­hod­no da se vi­di šta se mo­že uko­pi­ti u po­sto­je­će pla­no­ve a šta ne­mo­že - re­kao je Cun­gu.
Iz lo­ka­la­ne sa­mo­u­pra­ve su i ra­ni­je na­ja­vlji­va­li da će za­u­sta­vi­ti di­vlju grad­nju. Biv­ši pred­sjed­nik op­šti­ne Fat­mir Đe­ka svo­je­vrem­no je obe­ćao da ne­će do­zvo­li­ti da se broj ne­le­gal­no sa­gra­đe­nih obje­ka­ta po­ve­ća­va jer su se po­sled­njih go­di­na kon­ti­nu­i­ra­nim usva­ja­njem plan­ske do­ku­men­ta­ci­je, stvo­ri­le pret­po­sta­va­ke da se do­bar dio obje­ka­ta ko­ji je ob­u­hva­ćen pla­no­vi­ma, ko­nač­no le­ga­li­zu­je.
- Te­ško je utvr­di­ti ko­li­ko je tač­no ne­le­gal­nih obje­ka­ta, ali se ra­di o ve­li­kom bro­ju. Pre­ko pet hi­lja­da si­gur­no i od­luč­ni smo da ura­di­mo sve što je u na­šoj nad­le­žno­sti ka­ko bi uz po­moć nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na, spri­je­či­li da se taj broj po­ve­ća­va. Zbog to­ga ape­lu­jem na in­ve­sti­to­re da se ne upu­šta­ju u bi­lo ka­kve ak­tiv­no­sti bez po­treb­nih odo­bre­nja i do­zvo­la. Po­seb­no upo­zo­ra­vam one ko­ji pla­ni­ra­ju da gra­de na op­štin­skom, od­no­sno dr­žav­nom ze­mlji­štu - iz­ja­vio je Đe­ka po­čet­kom go­di­ne.
Pod­sje­ti­mo iz ko­a­li­ci­je na či­jem je če­lu za na­čel­ni­ka Ko­mu­nal­ne po­li­ci­je ime­no­van je Sa­u­bih Meh­me­ti. Ina­če, u Ul­ci­nju ne po­sto­ji pre­ci­zan po­da­tak ko­li­ko je ne­le­gal­no po­dig­nu­tih obje­ka­ta ali se pre­ma mno­go­broj­nim ne­zva­nič­nim po­ka­za­te­lji­ma taj broj kre­će iz­me­đu pet i se­dam hi­lja­da. Ono što ma­nje ili vi­še nad­le­žni dr­žav­ni i or­ga­ni lo­kal­ne upra­ve, ne zna­ju vi­dlji­vo je na sva­kom ko­ra­ku u gra­du pod Mo­žu­rom. Do ne­dav­no op­štin­ska plan­ska do­ku­men­ta­ci­ja bi­la je za­star­je­la pa se ni­je na­zi­rao kraj tom oči­gled­nom pro­ble­mu. Plan Ul­ci­nja bio je iz 1969. go­di­ne, ažu­ri­ran je 1985. a zva­nič­nih po­da­ta­ka da li je po­pis ne­le­gal­no iz­gra­đe­nih obje­ka­ta za­vr­šen, još ne­ma iako je op­šti­na dav­no obra­zo­va­la Ko­mi­si­ju ko­ja je ta po­sao tre­ba­lo da spro­ve­de do kra­ja.
M.K.


Ul­ci­nja­ni ima­ju naj­ve­će sta­no­ve

Od ukup­nog bro­ja na­sta­nje­nih sta­no­va u Cr­noj Go­ri, naj­ve­ću pro­sječ­nu po­vr­ši­nu sta­na ima op­šti­na Ul­cinj- 95,2 kva­dra­ta, dok je sa naj­ma­njom pro­sječ­nom po­vr­ši­nom sta­na op­šti­na Šav­nik - 51,6 kva­dra­ta. U naj­ju­žni­joj op­šti­ni evi­den­ti­ra­no je 8.866 sta­no­va ukup­ne po­vr­ši­ne 803 hi­lja­de 581 kva­drat. Na vo­do­vod­nu mre­žu i ka­na­li­za­ci­ju pri­klju­če­no je 8.703, od­no­sno 8.766 sta­no­va. Elek­trič­nu ener­gi­ju ima­ju sva do­ma­ćin­stva a ure­đa­je za kli­ma­ti­za­ci­ju ne­što ma­nje od po­lo­vi­ne ( 4.261). Ne­što vi­še od 60 od­sto stam­be­nih je­di­ni­ca ima pri­klju­čak za in­ter­net a sistem cen­tral­nog gri­ja­nja po­sto­ji u 249 sta­no­va.


Pred­log PUP-a Vla­da pro­sli­je­di­la Op­šti­ni

Vla­da Cr­ne Go­re po­sla­la je pred­log Pro­stor­no-ur­ba­ni­stič­kog pla­na op­šti­ne Ul­cinj lo­kal­noj upra­vi. O PUP-u bi na pr­voj na­red­noj sjed­ni­ci tre­bao da ras­po­ra­vlja lo­kla­ni par­la­ment ali je iz­vje­sno da se o to­me do odr­ža­va­nja par­la­men­tar­nih iz­bo­ra ne­će ras­pra­vlja­ti. Ul­cinj je je­di­na op­šti­na u Cr­noj Go­ri, ko­joj je taj naj­va­žni­ji plan­ski do­ku­ment ura­di­la Vla­da. Pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić je ne­dav­no na­ja­vio da bi PUP Ul­ci­nja usko­ro mo­gao bi­ti usvo­jen.